Kreditna sposobnost
(Bez glasova)
Loading ...Prvo da pojasnim termin “bela plata”. To je plata ili deo plate na koji su plaćeni porezi i doprinosi, tj. ono što vam piše na platnom listiću koji dobijete od poslodavca. Ono što dobijete na ruke, u zimnici, polutkama, kvarcnim pećima i slično se ne računa. Državu interesuje samo onaj iznos na koji su plaćeni porezi i doprinosi.
Svi koji imate “belu platu” veću od 1000 evra, a taj uslov ispunjava i vaš bračni drug ili neko drugi ko vam je sadužnik, možete da preskočite čitanje ostatka poglavlja (mada ni vama neće škoditi), jer vi nećete imati problema oko dobijanja (normalnog iznosa) kredita. Ostali, pripremite se za dug i mukotrpan put dokazivanja da imate novca da svakog meseca narednih X godina platite ratu, naravno, ako ga imate.
Osnovni uslov da bi vaša kreditna sposobnost uopšte bila ocenjivana je da ste zaposleni na neodređeno vreme, najmanje 6 meseci kod trenutnog poslodavca. Vrlo čest dodatni uslov je da imate i ukupno više od 3 godine radnog staža. Oni koji imaju ugovore na određeno vreme ne treba ni da pokušavaju da traže kredit.
A sad malo o “dodatnim prihodima”. Dodatnim prihodima se smatraju prihodi od izdavanja nepokretnosti, prihodi po osnovu autorskih prava, prihodi po osnovu ugovora o delu i slično. Naravno, u obzir dolaze samo oni prihodi na koje su plaćeni porezi i doprinosi. Naravno, sve mora da bude pokriveno ugovorima, kako za određeno vreme u prošlost, tako i za budućnost. Što je ugovor (autorski, o delu, za izdavanje) dugoročniji, to su veće šanse da ga banka prihvati i uzme u obzir pri ocenjivanju kreditne sposobnosti.
Neke banke insistiraju da sve vrste ugovora koje se tiču dodatnih prihoda budu overene u sudu, a neke ne. Ako neko zna više detalja o ovome, neka javi, pa ću dodati u tekst.
Što se tiče dodatnih prihoda po osnovu autorskih ugovora, tu je situacija najkomplikovanija. Početkom 2006-te godine, gotovo nijedna banka ih nije prihvatala kao izvor dodatnog prihoda, ali se situacija polako menjala na bolje, tako ih sada velika većina banaka uzima u obzir. Koliko mi je poznato, banke blagonaklono gledaju na ovaj vid prihoda prvenstveno kod inženjerskih struka (elektroinženjeri, mašinci, arhitekte, itd.) i slično, dok je za ostale situacija malo teža. (Ako neko ima drugačije informacije, rado ću dopuniti tekst).
Većina banaka zahteva da ti ugovori budu overeni u sudu (ali ne sve) i da ta primanja neko vreme idu preko banke kod koje podnosite zahtev za kredit.
Posvetiću malo prostora i drugom velikom problemu vezanom za autorske ugovore, a to je procenat od vrednosti ugovora koji se priznaje pri ocenjivanju kreditne sposobnosti. Autorski ugovori su sa aspekta poreza u određenom procentu, u zavisnosti na koju vrstu autorskog dela se ugovor odnosi, oslobođeni plaćanja poreza, tj. određeni procenat se priznaje na ime normiranih troškova autora, a na ostatak se plaćaju porezi i doprinosi. Upravo taj ostatak koji ostane nakon plaćanja poreza i doprinosa je ono što banke i država računaju kao prihod koji ulazi u obzir za ocenjivanje kreditne sposobnosti. Ukoliko imate autorski ugovor na 100 hiljada dinara (bruto) u kojem se normirani troškovi priznaju u procentu od 50% (u zavisnosti od vrste autorskog dela to može biti do 60%), onda poslodavac na prvih 50 hiljada dinara ne plaća ništa, a na drugih 50 hiljada plaća 42% poreza i doprinosa, što iznosi 21 hiljadu dinara. Nakon oporezivanja, vama se na račun uplaćuje 50 000 + 29 000 = 79 000 dinara, ali sa tačke gledišta banaka i države vama je prihod samo 29 hiljada dinara (jer vam se onih drugih 50 hiljada računa kao troškovi koje ste napravili radeći autorsko delo).
Recimo da imate platu “na belo” u iznosu od 30 hiljada dinara i autorske ugovore koji vam donose, na primer, 20 hiljada dinara mesečno (oporezovanog prihoda). Po onome što piše na web sajtovima banaka, vaša mesečna rata bi mogla da iznosi najviše 50% mesečnih prihoda, tj. 25 000 dinara. To je u teoriji, a u praksi, banka prvo oduzme vaše troškove za komunalije, fiksni i mobilni telefon i još ponešto, pa tek onda podeli sa dva, tako da vam odobre maksimalnu ratu koja se kreće oko trećine vaših mesečnih prihoda. Voleo bih da me neko demantuje, rado ću dopuniti tekst.
Ljubaznošću autora Goran Timotića, preuzeto sa strane:http://www.timotic.co.yu/goran/StambeniKredit.htm. Tu možete naći još neke korisne informacije.
novembar 28, 2007