Fatamorgana institucija i zakona

(3 glasova, prosek: 6.33od 10)

 Loading ...

Informacije, Iskustva

I pored navodjenja konkretnih imena i agencija u Glasu Javnosti i na ovom sajtu (Prodao stanove i ispario, Masovne prevare na tržištu stanova, a tužilaštvo i policija ne preduzimaju ništa), koje su kriminalnom prodajom stanova u Višnjičkoj Banji, Slanački put 131, ojadili i državu i stotine kupaca, nadležni u Srbiji -ćute. Sam investitor Milan Jeremić u priči zvanoj “hobotnica” poprima karakteristike fatamorgane i feniksa. Fizički ga ima i njegovi poslovi, izmedju ostalog i duple prodaje stanova u srpskoj prestonici, uspešno teku. Ali su on i klan čiji je frontmen, faktički i krivično nevidljivi za tužilaštvo i pravosudne organe.

Jeremić svoj biznis u srpskoj metropoli započinje početkom 2000-te godine, masovnom i serijskom prodajom stanova u Višnjičkoj Banji. Obećavajući kupcima rekordni rok izgradnje, po sistemu ključ u ruke a keš odmah, procenjuje se da je Jeremić, samo na ovoj lokaciji, zgrnuo više miliona eura. Ovo kad se ima u vidu da zgrada na adresi Slanački put 131, projektovana na 5.300 kvm, broji stotinjak stanova. A da je Jeremić uz pomoć agencije Singidunum, i vlasnice iste Biserke Djordjević, jedne te iste stanove prodavao više puta.

Vlasnici iz prve tranše, koji su početkom 2000-te, platili stanove, i svi kasniji kupci, ne samo da još nisu videli ključeve stanova, nego im je za sve ovo vreme bio uskraćen i prilaz zgradi u kojoj brzinom puža, niču njihovi stanovi. Od trenutka kad su shvatili da su izigrani, da se preko sredstava informisanja nesmetano odvija prodaja, te da njihovi stanovi dobijaju i nove vlasnike, ne postoje vrata nadležnih u Beogradu, kome se prvobitni vlasnici nisu obratili. Iako su pojedinačno, koje grupno podneli više od desetak krivičnih prijava, odgovora iz nadležnog tužilaštava - nema.

Oštećeni tvrde da Jeremić ima veze u Tužilaštvu Prvog opštinskog suda, u opštini Palilula i Gradu, kao i MUP-u, čiji pripadnici nedozvoljavaju kupcima prilaz zgradi i svojim stanovima. Uglas tvrde, da “policija samo njih juri”.

- Čim mi dodjemo kod gradjevine, Jeremićevo obezbedjenje zove miliciju. Oni iako nemaju ni nalog suda ni tužilaštva, pružaju asistenciju obezbedjenju, i nama sprečavaju da pridjemo zgradi, kaže kupac Andrej Lazić.

- Policija kad dodje samo nas juri. Zabranjuju nam da na sto metara pridjemo objektu, jer navodno mi ugrožavamo tu imovinu. Ponašaju se kao da nešto mi otimamo, dodaje Bojan Macura.

Objašnjavaju da se Jeremić, pojavljuje kao investitor i drugih lokacija u gradu: nekih zgrada u Braće Jerkovića i Mirijevu. Predstavlja se kao “penzionisani profesor iz Prištine”, i rodjen je 1931. godine. Pa kupci sumnjaju da je on kapa di tuti cele priče, i da je “mentalno i fizički u stanju da samostalno organizuje prevaru ovakvih razmera”.

- Išli smo u Sekretarijat za urbanizam i gradjevinu kod gradskog sekreatra Nenada Komatine, u Sekretarijat za imovinsko- pravne poslove i gradjevinsku inpsekciju. U Opštinu Palilula i 29. novembar. Prvom optinskom tužilaštvu podneli smo više od deset krivičnih prijava, i shvatili da nema nijedne institucije u državi koja štiti oštećene. Da li je moguće da svi zakoni u Srbiji štite Jeremića? Pitaju se vlasnici!

S obzirom da je Jeremić star, i da je u Beograd stigao krajem devedesetih, sumnjaju da je on mogao da ima “tolike veze i poluge u gradu da napravi celu logistiku”.
- On ni fizički ni mentalno nije mogao da osmisli ovu prevaru, iza celog tog posla stoji organizovana mafija, tvrdi kupac Bojan Macura.
U krugovima beogradskih advokata dele sumnje oštećenih da pipci ove prevare sežu do Prvog opštinskog suda, i gradskih organa uprave. U jednoj od tih kancelarija tvrde “da kola priča o umešanosti visokih rukovodilaca opštine Palilula i Grada početkom 2000-tih”, i da je od “samog izdavanja Planskog akta za tu površinu, do izdavanja Rešenja o odobrenja za gradnju, u ovoj priči sve mutno”.
- Mimo zakonom propisanih uslova su izdati i Urbanistički akt i Rešenje o odobrenju za gradnju, jer su nedostajali dokazi o rešenim imovinsko pravnim odnosima. Zna se da izdavanje zemljišta na korišćenje ide po konkursu, i da ga na korišćenje po zakonu u to vreme, može dati samo Grad Beograd. U ovom slučaju zemljište na korišćenje je dodelio Prvi opštinski sud, znači pravo investitoru konstituisano je po osnovu presude tog suda, što je neprimeren i u beogradskoj praksi do sad nezabeležen slučaj. Protiv sudije koji je doneo takvu presudu treba pokrenuti krivični postupak, kažu u ovoj kancelariji.
Po njihovoj oceni, nepojmljivo je i to, da investitor Jeremić do današnjeg dana nije izmirio svoje obaveze prema Direkciji za gradsko gradjevisnko zemljište. U postupku legalizacije koja se odnosi na započete objekte do maja 2003, kao i po redovnoj proceduri gradnje, za objekte koji se podižu nakon 2003, nezamislivo je izdavanje Rešenja o odobrenju bez plaćene naknade za gradsko gradjevinsko zemljište. Ali u spisima ovog predmeta nedostaje dokaz o Ugovoru sa Direkcijom za gradsko gradjevinsko zemljište.

Veselin Karanac, koji je po tvrdnjama kupaca, “šef Jeremićevih gorila ispred zgrade”, i njegov “zastupnik pred sudom”, nije želeo mnogo da komentariše za “Glas”.
- Raskinuo sam poslove s njim, i ne znam gde je. Tražište od kriminalističke službe da ga nadje. A kupci su prevareni, i nemam šta više da kažem, kategoričan je Karanac.

- Iz izreke Rešenja o odobrenju za izgradnju IX -17 br. 351.21-597 /2004 od 18. 02.2005 godine, i njegovog obrazloženja ne vidi se da je plaćena naknada za uredjivanje Gradskog gradjevinskog zemljišta, a Rešenje o odobrenju je izdato i izvedeno je oko 55 posto radova.
S obzirom da je reč o objektu od 5.300 kvm, ovim je oštećen budžet Grada za iznos od nekoliko stotina hiljada evra.
Imajući u vidu da je podignut objekat koji je mimoišao sve važeće zakone, ovde donekle potvrdjuju sumnje kupaca, da u celoj priči “stoji organizacija koja je mogla da potkupi i Prvi opštinski sud, i Palilulu, i gradske organe uprave, i mimo zakona isposluje ovakvo Rešenje o odobrenju”.

Iz dopisa koji nam je prosledjen iz MUP-a ne prozilazi jasan odgovor zašto policija fizički sprečava kupce u mirnom razgledanju svojih stanova kad takva zabrana ne postoji od tužilaštva ni suda?
Otkud zabrana kupcima da pristupe objektu, kad od strane kupaca “nije bilo narušavanja javnog reda i mira” kako stoji u dopisu MUP-a, i kad se u konkretnom slučaju radi “o neraščišćenim imovinsko pravnim odnosima” kako i sam MUP konstatuje, i gde uzgred nije ni nadležan da posreduje. Evo i njihovog
odgovora:

Prema raspoloživim saznanjima u konkretnom slučaju radi se o nerešenim imovinsko pravnim odnosima između izvođača i investitora radova na lokaciji u ulici Slanački put 131 u Višnjičkoj banji, opština Palilula. Dalje je utvrđeno da su se učesnici u sporu, pored ostalog, obraćali i Policijskoj stanici Palilula i da su policijski službenici u nekoliko navrata izlazili na lice mesta. O svemu navedenom konsultovan je nadležni Prvi opštinski javni tužilac u Beogradu, prema čijem pravnom mišljenju u radnjama učesnika nema elemenata krivičnog dela i stranke su upućene da imovinsko pravni spor rešavaju u redovnom sudskom postupku.
Policijski službenici PS Palilula, koji su izlazili na lice mesta po pozivima učesnika spora, utvrdili su da nije bilo narušavanja javnog reda i mira, te aktere upozorili na obavezu poštovanja javnog poretka i uputili ih na sud.

A sama činjenica da postoje papiri i paraf države, uliva kredibilitet ovoj priči, i motiviše kupce na polaganje avansa i sklapanje kupoprodajnih ugovora.
- To Rešenje i taj upravni akt koji je izdao Grad, aktuelne kupce koji prate oglase u štampi, može držati u uverenju da je sve sa tim objektom validno i legalno. Oni se i dalje javljaju, i sada zaključuju ugovore sa kriminalnim investitorom, jer on svoju priču pokriva pečatom i parafom Grada. Izdavanjem upravnog akta koji nije zasnovan na zakonu, nikakvim nečinjenjem da spreči dalje marifetluke ovog investitora, Gradska gradjevinska inpekcija i Sekreterijat za urbanizam i gradnju koji je izdao taj akt su samo pomagači.
Da je investitor imao veliku podršku gradske uprave, govori i podatak da je Jeremiću, Rešenje o odobrenju
izdato na osnovu Zaključka Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda od 30. 07. 2004. A taj organ nije
ovlašćen da donosi podzakonske akte iz oblasti gradnje.
- Naročito nije ovlašćen, jer postupak legalizacije znači izdavanje Odobrenja i Upotrebne dozvole samo za objekte čiji su radovi izvedeni do 13. 05. 2003 godine. Ovim Rešenjem o odobrenju, dozvoljeno je izvodjenje radova koji nisu bili izvedeni, što je suprotno zakonu.
Rešenje o odobrenju je po njihovim rečima , trebalo da sadrži rok završetka radova i nalaganje pribavljanja Upotrebne dozvole.
- Obzirom da se u postupku legalizacije jednim aktom dozvoljavaju izvedeni radovi i njihova upotreba, onda je tim propuštanjem investitoru omogućena izgradnja u nedogled.
Navode da je pomenuto Rešenje o odobrenju izdato “po osnovu Odluke o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu za objekte izgradjene odnosno rekonstruisane bez gradjevinske dozvole do 13. 05. 2003. godine”. A da je takva Odluka Grada bila nesaglasna sa Zakonom o planiranju i gradnji, i da je kao takva u medjuvremenu poništena od strane Ustavnog suda RS.

- Po odredbama ZUP-a javni tužilac Grada Beograda kao i drugostepeni organ ovlašćeni su da pokrenu postupak za poništaj po pravu službenog nadzora izdatog Rešenja o odobrenja za izgradnju. I da isto bude poništeno od strane Ministarstva za infrastrukturu jer je grubo povredjen zakon, kažu u ovoj kancelariji.

Autor: Svetlana Nikolić Petrović

Pored komentara, u formularu za kometare možete postaviti pitanja i autoru direktno, i ona če joj biti prosleđena.

avgust 26, 2008