Građane koji otplaćuju stambene kredite vezane za evro neprijatno je iznenadilo pismeno obaveštenje banaka da će im rate kredita u proseku biti veće desetak evra. Kao razlog banke navode veće troškove njihovog zaduživanja u inostranstvu. Dobra vest je da mesečne obaveze preračunate u dinarima za ove dugoročne zajmove nisu mnoge veće, pošto domaća valuta jača, pa tako neutrališe rast rate u evrima.

Šestomesečni Euribor od početka novembra prošle godine, kad je „Rajfajzen banka“ usklađivala kamatne stope na kredite, do jula ove godine, kada je doneta odluka o povećanju, skočio je sa 4,618 odsto na 5,156 odsto. Kako Euribor i Libor predstavljaju osnov za zaduživanje domaćih banaka u inostranstvu, jasno je da banke u Srbiji snose značajno povećanje troškova finansiranja u poređenju sa periodom od pre godinu dana.

Pored ovde navedenog, preuzetog iz sa sajta Blica, više detalja se navodi u članku iz koga su preuzeti delovi Povećane rate za stambene kredite u evrima

Glas javnosti takodje pokriva ovu aktuelnu temu. NEMA više povoljnih stambenih kredita ni u Srbiji ni u svetu. Velika finansijska kriza na međunarodnom tržištu prelila se i na naše područje, tako da većina banaka, zbog povećanja euribora, evropske kamatne stope, podiže svoje kamate na stambene zajmove. Tako su Rajfajzen, Inteza, Hipo-Alpe-Adrija, Unikredit banka…, uskladile kamate s porastom euribora koji je dostigao nivo od 5,15 odsto. Sada kamate na stambene pozajmice, sa subvencijom države ili bez nje, prelaze osam odsto, tačnije, kreću se od 8,14 odsto pa naviše.

U tekstu na sajtu Glas javnoti, iz koga je deo preuzet - Skuplji stambeni krediti, detaljnije se obrađuje tema i ovi krediti porede sa kreditim za Švajcarske franke.

Napomenimo takođe, da ne vezuju sve banke svoje kamate za EURIBOR. Na primer, Komercijalna banka. Međutim, i kod njih je prisutna politika usklađivanja kamata u zavisnosti od kretanja na tržištu, tako da će, u datim uslovima i oni verovatno korigovati svoje kamate.

Za prosečan stan od 50 kvadrata, stanovnik makedonske prestonice treba da ulaže celu svoju
zaradu 20 godina. Građanin Podgorice oko 16 godina, Beograda oko 15, Sarajeva 14.

U nekim medijima je preneto istraživanje Bete (Blic - članak Najduže mora da se radi za stan u Skoplju i U kojoj prestonici biste kupili stan?) gde možete naći kompletan tekst sa računicom vezanom za stan od 50 kvadrata, čiji smo deo ovde prkazali.

Da li sličajno ili namerno, u isto vreme, Večerenje novosti su objavile tekst slične tematike, koji obrađuje temu cene stanova kod nas i u regionu, i koliko vremena je potrebno da se stan zaradi. Međutim, ovde je za računicu uzet stan od 68 kvadrata (deo citiran na početku teksta). Kompletan tekst iz koga su preuzezi detalji pogledajte u članku Večernjih novosti Život za stan

Jeremić svoj biznis u srpskoj metropoli započinje početkom 2000-te godine, masovnom i serijskom prodajom stanova u Višnjičkoj Banji. Obećavajući kupcima rekordni rok izgradnje, po sistemu ključ u ruke a keš odmah, procenjuje se da je Jeremić, samo na ovoj lokaciji, zgrnuo više miliona eura. Ovo kad se ima u vidu da zgrada na adresi Slanački put 131, projektovana na 5.300 kvm, broji stotinjak stanova. A da je Jeremić uz pomoć agencije Singidunum, i vlasnice iste Biserke Djordjević, jedne te iste stanove prodavao više puta.

Vlasnici iz prve tranše, koji su početkom 2000-te, platili stanove, i svi kasniji kupci, ne samo da još nisu videli ključeve stanova, nego im je za sve ovo vreme bio uskraćen i prilaz zgradi u kojoj brzinom puža, niču njihovi stanovi. Od trenutka kad su shvatili da su izigrani, da se preko sredstava informisanja nesmetano odvija prodaja, te da njihovi stanovi dobijaju i nove vlasnike, ne postoje vrata nadležnih u Beogradu, kome se prvobitni vlasnici nisu obratili. Iako su pojedinačno, koje grupno podneli više od desetak krivičnih prijava, odgovora iz nadležnog tužilaštava - nema.

Oštećeni tvrde da Jeremić ima veze u Tužilaštvu Prvog opštinskog suda, u opštini Palilula i Gradu, kao i MUP-u, čiji pripadnici nedozvoljavaju kupcima prilaz zgradi i svojim stanovima. Uglas tvrde, da “policija samo njih juri”.

- Čim mi dodjemo kod gradjevine, Jeremićevo obezbedjenje zove miliciju. Oni iako nemaju ni nalog suda ni tužilaštva, pružaju asistenciju obezbedjenju, i nama sprečavaju da pridjemo zgradi, kaže kupac Andrej Lazić.

- Policija kad dodje samo nas juri. Zabranjuju nam da na sto metara pridjemo objektu, jer navodno mi ugrožavamo tu imovinu. Ponašaju se kao da nešto mi otimamo, dodaje Bojan Macura.

Objašnjavaju da se Jeremić, pojavljuje kao investitor i drugih lokacija u gradu: nekih zgrada u Braće Jerkovića i Mirijevu. Predstavlja se kao “penzionisani profesor iz Prištine”, i rodjen je 1931. godine. Pa kupci sumnjaju da je on kapa di tuti cele priče, i da je “mentalno i fizički u stanju da samostalno organizuje prevaru ovakvih razmera”.

- Išli smo u Sekretarijat za urbanizam i gradjevinu kod gradskog sekreatra Nenada Komatine, u Sekretarijat za imovinsko- pravne poslove i gradjevinsku inpsekciju. U Opštinu Palilula i 29. novembar. Prvom optinskom tužilaštvu podneli smo više od deset krivičnih prijava, i shvatili da nema nijedne institucije u državi koja štiti oštećene. Da li je moguće da svi zakoni u Srbiji štite Jeremića? Pitaju se vlasnici!

S obzirom da je Jeremić star, i da je u Beograd stigao krajem devedesetih, sumnjaju da je on mogao da ima “tolike veze i poluge u gradu da napravi celu logistiku”.
- On ni fizički ni mentalno nije mogao da osmisli ovu prevaru, iza celog tog posla stoji organizovana mafija, tvrdi kupac Bojan Macura.
U krugovima beogradskih advokata dele sumnje oštećenih da pipci ove prevare sežu do Prvog opštinskog suda, i gradskih organa uprave. U jednoj od tih kancelarija tvrde “da kola priča o umešanosti visokih rukovodilaca opštine Palilula i Grada početkom 2000-tih”, i da je od “samog izdavanja Planskog akta za tu površinu, do izdavanja Rešenja o odobrenja za gradnju, u ovoj priči sve mutno”.
- Mimo zakonom propisanih uslova su izdati i Urbanistički akt i Rešenje o odobrenju za gradnju, jer su nedostajali dokazi o rešenim imovinsko pravnim odnosima. Zna se da izdavanje zemljišta na korišćenje ide po konkursu, i da ga na korišćenje po zakonu u to vreme, može dati samo Grad Beograd. U ovom slučaju zemljište na korišćenje je dodelio Prvi opštinski sud, znači pravo investitoru konstituisano je po osnovu presude tog suda, što je neprimeren i u beogradskoj praksi do sad nezabeležen slučaj. Protiv sudije koji je doneo takvu presudu treba pokrenuti krivični postupak, kažu u ovoj kancelariji.
Po njihovoj oceni, nepojmljivo je i to, da investitor Jeremić do današnjeg dana nije izmirio svoje obaveze prema Direkciji za gradsko gradjevisnko zemljište. U postupku legalizacije koja se odnosi na započete objekte do maja 2003, kao i po redovnoj proceduri gradnje, za objekte koji se podižu nakon 2003, nezamislivo je izdavanje Rešenja o odobrenju bez plaćene naknade za gradsko gradjevinsko zemljište. Ali u spisima ovog predmeta nedostaje dokaz o Ugovoru sa Direkcijom za gradsko gradjevinsko zemljište.

Veselin Karanac, koji je po tvrdnjama kupaca, “šef Jeremićevih gorila ispred zgrade”, i njegov “zastupnik pred sudom”, nije želeo mnogo da komentariše za “Glas”.
- Raskinuo sam poslove s njim, i ne znam gde je. Tražište od kriminalističke službe da ga nadje. A kupci su prevareni, i nemam šta više da kažem, kategoričan je Karanac.

- Iz izreke Rešenja o odobrenju za izgradnju IX -17 br. 351.21-597 /2004 od 18. 02.2005 godine, i njegovog obrazloženja ne vidi se da je plaćena naknada za uredjivanje Gradskog gradjevinskog zemljišta, a Rešenje o odobrenju je izdato i izvedeno je oko 55 posto radova.
S obzirom da je reč o objektu od 5.300 kvm, ovim je oštećen budžet Grada za iznos od nekoliko stotina hiljada evra.
Imajući u vidu da je podignut objekat koji je mimoišao sve važeće zakone, ovde donekle potvrdjuju sumnje kupaca, da u celoj priči “stoji organizacija koja je mogla da potkupi i Prvi opštinski sud, i Palilulu, i gradske organe uprave, i mimo zakona isposluje ovakvo Rešenje o odobrenju”.

Iz dopisa koji nam je prosledjen iz MUP-a ne prozilazi jasan odgovor zašto policija fizički sprečava kupce u mirnom razgledanju svojih stanova kad takva zabrana ne postoji od tužilaštva ni suda?
Otkud zabrana kupcima da pristupe objektu, kad od strane kupaca “nije bilo narušavanja javnog reda i mira” kako stoji u dopisu MUP-a, i kad se u konkretnom slučaju radi “o neraščišćenim imovinsko pravnim odnosima” kako i sam MUP konstatuje, i gde uzgred nije ni nadležan da posreduje. Evo i njihovog
odgovora:

Prema raspoloživim saznanjima u konkretnom slučaju radi se o nerešenim imovinsko pravnim odnosima između izvođača i investitora radova na lokaciji u ulici Slanački put 131 u Višnjičkoj banji, opština Palilula. Dalje je utvrđeno da su se učesnici u sporu, pored ostalog, obraćali i Policijskoj stanici Palilula i da su policijski službenici u nekoliko navrata izlazili na lice mesta. O svemu navedenom konsultovan je nadležni Prvi opštinski javni tužilac u Beogradu, prema čijem pravnom mišljenju u radnjama učesnika nema elemenata krivičnog dela i stranke su upućene da imovinsko pravni spor rešavaju u redovnom sudskom postupku.
Policijski službenici PS Palilula, koji su izlazili na lice mesta po pozivima učesnika spora, utvrdili su da nije bilo narušavanja javnog reda i mira, te aktere upozorili na obavezu poštovanja javnog poretka i uputili ih na sud.

A sama činjenica da postoje papiri i paraf države, uliva kredibilitet ovoj priči, i motiviše kupce na polaganje avansa i sklapanje kupoprodajnih ugovora.
- To Rešenje i taj upravni akt koji je izdao Grad, aktuelne kupce koji prate oglase u štampi, može držati u uverenju da je sve sa tim objektom validno i legalno. Oni se i dalje javljaju, i sada zaključuju ugovore sa kriminalnim investitorom, jer on svoju priču pokriva pečatom i parafom Grada. Izdavanjem upravnog akta koji nije zasnovan na zakonu, nikakvim nečinjenjem da spreči dalje marifetluke ovog investitora, Gradska gradjevinska inpekcija i Sekreterijat za urbanizam i gradnju koji je izdao taj akt su samo pomagači.
Da je investitor imao veliku podršku gradske uprave, govori i podatak da je Jeremiću, Rešenje o odobrenju
izdato na osnovu Zaključka Izvršnog odbora Skupštine Grada Beograda od 30. 07. 2004. A taj organ nije
ovlašćen da donosi podzakonske akte iz oblasti gradnje.
- Naročito nije ovlašćen, jer postupak legalizacije znači izdavanje Odobrenja i Upotrebne dozvole samo za objekte čiji su radovi izvedeni do 13. 05. 2003 godine. Ovim Rešenjem o odobrenju, dozvoljeno je izvodjenje radova koji nisu bili izvedeni, što je suprotno zakonu.
Rešenje o odobrenju je po njihovim rečima , trebalo da sadrži rok završetka radova i nalaganje pribavljanja Upotrebne dozvole.
- Obzirom da se u postupku legalizacije jednim aktom dozvoljavaju izvedeni radovi i njihova upotreba, onda je tim propuštanjem investitoru omogućena izgradnja u nedogled.
Navode da je pomenuto Rešenje o odobrenju izdato “po osnovu Odluke o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu za objekte izgradjene odnosno rekonstruisane bez gradjevinske dozvole do 13. 05. 2003. godine”. A da je takva Odluka Grada bila nesaglasna sa Zakonom o planiranju i gradnji, i da je kao takva u medjuvremenu poništena od strane Ustavnog suda RS.

- Po odredbama ZUP-a javni tužilac Grada Beograda kao i drugostepeni organ ovlašćeni su da pokrenu postupak za poništaj po pravu službenog nadzora izdatog Rešenja o odobrenja za izgradnju. I da isto bude poništeno od strane Ministarstva za infrastrukturu jer je grubo povredjen zakon, kažu u ovoj kancelariji.

Autor: Svetlana Nikolić Petrović

Pored komentara, u formularu za kometare možete postaviti pitanja i autoru direktno, i ona če joj biti prosleđena.

Agencija za promet nekretnina “Bona Fides Nekretnine”

Adresa: Ul.Karadjordjeva br.123
Grad: 14000 Valjevo

Tel. / Fax:
014/293-923
014/293-920

Mobilni telefoni:
064/8200-370
064/8200-371
064/8200-372

E-mail:dgd@verat.net
http://www.nekretninevaljevo.com/

Agencija IBIS-ASTRA
Beograd,
Majke Jevrosime 42
Telefoni:
011/ 303 7 111,
303 7 112,
33 41 841
ili
065-303.7.111 i
063-777.17.10

http://www.ibis-astra.rs/

Članovi tog udruženja još nisu dobili ključeve svojih stanova u beogradskom naselju Filmski grad. Oni za to krive kompaniju Stankom.

Okupljeni građani protestovali su zbog kašnjenja izgradnje stanova u Filmskom gradu, koje su unapred platili, strahujući da bi mogli ostati bez njih.

“Mi smo kupili oko 1.105 jedinica gore i za to platili negde oko 43 miliona evra. U proseku se kasni dve do dve i po godine. To je stvorilo jedan naboj kod ljudi, jedno uzbuđenje i jednu neizvesnost šta se događa”, kaže predsednik Udruženja “Hiljadu oštećenih” Zoran Pavlović a prenose Beogradski mediji.

Uzrok problema su neraščišćeni odnosi između Sankoma i suinvestitora kompanije Delta legal.

Više detalja možete naći na sajtu B92, na adresi “Hiljadu oštećenih” traže stanove, kao i na sajtu Glasa javnosti, na adresi Ko će platiti penale kupcima?.

8. Avgust: B92 nastavlja iz veštavanje tako što na web adresi gde je već objavljen tekst “Hiljadu oštećenih” traže stanove, menja naslov teksta u Prevara sa stanovima?, gde dodaje nove informacije vezane za Stankom i Delta legal.

Blic je takođe spoveo svoje istraživanje, tekst je objavljen na adresi Platili stanove, ključeve nisu dobili . U tekstu se navodi da je - „Delta legal“ je prodavao kvadrate koji nisu u njihovom vlasništvu po cenama nižim od uobičajenih, ali i da u preduzeću „Delta legal“, međutim, tvrde da je sve rađeno u skladu sa ugovorom te da su do sada, bez konačnog obračuna, prodali oko 12.500 kvadrata.

B92 nastavlja istraživаnje. B92 u nadležnim tužilaštvima nije dobio informaciju šta se desilo sa desetinama prijava protiv preduzimača Aleksandra Lukića. Lukić, vlasnik kompanije Delta legal, koji je izgradio hiljade kvadrata bez građevinskih dozvola i za koga više stotina građana tvrde da ih je prevario, nikada nije za to odgovorao. Samo jedna krivična prijava je procesuirana i tada je Lukić oslobođen. Kompletan tekst sa više detalja, kao i video reportažu vezanu za celu priču koja je objavljena na televiziji B92, pogledajte na sajtu B92, na strani Šta je s prijavama za stanove.

9. Avgust: Večernje Novosti proširuju priču, i istražuju ostale slučajeve povezane sa investitorom Delta legal. Stanari zgrada koje je ovaj investitor zidao na Karaburmi i Konjarniku, takođe optužuju Lukića da ih je prevario. Detalje pogledajte na sajtu Večernjih Novosti, u članku Sporno pola grada.

11. Avgust: Press Online je takođe srpoveo istraživanje povodom ovog slučaja. U članku Kule od karata objavljeno je istraživanje vezano za divlju gradnji, kao i još detalja na relaciji Stankom-Aleksandar Lukić-Delta legal.

Komentar na tekst (prebačen iz sekcija KOMENTARI zbog obima i preglednosti)

1. Davor Rauš avgust 7, 2008 @ 9:34 pm

Zahvaljujem Vam se izveštavanju o našem “slučaju” oštećenih kupaca. Proizilazi iz nekih tekstova da smo mi idioti koji nisu “čitali mala slova” u ugovorima. Bogme smo čitali i velika i mala, proveravali dozvole za gradnju, dozvole za početak radova, projekte, suinvestitorske ugovore i anekse itd., itd. Ono što je, dragi čitaoci ovih redova sporno, je OBMANA I PREVARA, a osnovano sumnjamo na SPREGU SA DRŽAVOM i zbog toga ćemo ići u javne proteste.

Dakle, veliki broj ljudi kupi automobil u salonu automobila. Sa prodavcima potpišu ugovor, plate i čekaju na isporuku 30-60 dana, jer nemaju traženu boju ili paket opreme na lageru. I onda se desi da auto salon (Delta legal u našem slušaju) kaze mi ne možemo da Vam isporučimo auto jer nam je npr. Dacia (u našem slučaju Stankom) otkazala pravo da budemo ovlašćeni diler i mi smo sad u sukobu i moraćete da sačekate na ishod sudskog spora koji vodimo. Oni hoce da ponište Vaš ugovor, a mi ne možemo da Vam vratimo pare. Dalji razvoj događaja prepuštam Vašoj mašti i savesti na volju. Za kraj, ako nemate razumevanja i posrške za naš problem Vi ste sledeci na redu. Možda ne za stan, ali za kupovinu automobila, za popravku kod servisera u servisnom roku, za uplaćen godišnji odmor kod agencije…

Članak se sastoji iz odgovora na pitanja i odgovor na pitanje koje je postavio Slavko, na strani: Korisne informacije, kao i Boris, na strani Procedura i priprema primopredaje

# Slavko avgust 5, 2008 @ 6:10 pm
Pitanje:
da li je tacno da vas drzava oporezuje sa 20 odsto kada prodate stan, na cenu za koju ste prodali [ili za onu koju oni drze realnom za tu lokaciju itd] ukoliko ne kupite drugu nekretninu za isti ili veci novac? Koji je period ukome ”imate fore” da kupite drugu nekretninu? da li vas oporezuju sa 20 odsto u odnosu na razliku ukoliko kupite jeftiniji ili uvek samo na onu cenu koju ste dobili za svoj stan? I sta se desava ako neko proda svoj stan pa kupi druga dva manja, a pritom ih napise na nekog drugog, na svoju decu na primer-znaci novac je potrosio ali nove nekretnine nisu zvanicno njegove/njene? Kako se taj besmisleni porez zove i postoje li kakve mogucnosti da ce biti ukidan u dogledno vreme?


Odgovor:
Admin:
Slavko,

Tačno je, mada nije tako jednostavno. Radi se o Zakonu o porezu na dohodak građana, porezu na kapitalnu dobit. Isti porez se plaća, na primer, na kamete u banci (ako štedite u inostranoj valulti).

Ako stan posedujete od pre 24.01.1994., nema kapitalnog dobitka. Citat zakona, član 72:
Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24.01.1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak.

U sličaju da se plaća, kapitalni dobitak se ne plaća na punu cenu po kojoj je nekretnina prodata, nego samo na razliku u ceni izmedju cene plaćenu za kupovinu i one dobijene prodajom.

Citat zakona, član 72:
Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona.

Što se tiče rokova do kada novac morate uložiti i za koje svrhe, zakon je tu veoma precizan. Praktično, ako u roku od 60 dana uložite novac, platićete porez samo na razliku. Ukoliko ga uložite u roku od 10 meseci, porez morate platiti, ali imate pravo na povraćaj (dela) novca. Novac može biti korišćen u rešavanje stambenog pitanja članova domaćinstava.

Citat zakona, član 79:
Obveznik, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 60 dana
od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.

Obvezniku iz stava 1. ovog člana koji u roku od narednih 10 meseci sredstva ostvarena prodajom uloži za namene iz stava 1. ovog člana, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Član 80.
Ako obveznik u rešavanje stambenog pitanja u smislu člana 79. ovog zakona uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza mu se srazmerno umanjuje.

Međutim, i u slučaju kada ne bi trebalo ništa da platite, poreska prijava se podnosi u roku od 15. dana po ostvarivanju zarde.

Citat zakona, član 95.
Obveznik koji u toku godine ostvari ili započne ostvarivanje prihoda na kapitalne dobitke i ostale prihode na koje se porez ne plaća po odbitku, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 15 dana od početka ostvarivanja prihoda.

Pitanje
1. Boris jul 8, 2008 @ 1:15 pm
Postovani

unapred zahvalan Boris.

Odgovor:
Admin:
Borise,

Ako ste pročitali početak članka, vidite da porez ipak morate da platite, ali ne na čitavu sumu nego samo na razlikuu odnosu na cenu kupovine. Po starom zakonu postojala je mogućnost da se ne plaća porez na kapitalnu dobit ako ste vlasni 5 godina, ali se to zamenilo sa vremenskom odredicom - 24.01.1994.

Izvinjavamo se zbog pogrešnih (zatarelih inforamacija na sajtu). Biće ispravljene u najkraćem roku. Hvala Vam što ste ukazali na to.

Početkom maja 2001. godine Darko Mijušković je od investitora Milana Jeremića kupio stan u Višnjičkoj banji, Slanački put 131n. Jeremiću je na ruke isplaćeno 30.000 maraka, a prema ugovoru tada potpisanom u advokatskoj kancelariji Radoslava Cvetkovića, investitor se obavezao da će ključeve stana od 40 kvm predati kupcu u roku od tri meseca. Do sada je prošlo šest i po godina, a Mijušković je izgubio nadu da će ikad videti svoj stan, ali i investitora.

- Pojavio se oglas u novinama o prodaji stanova u Višnjičkoj banji, pa smo majka i ja pozvali telefonom, a javila se izvesna Biserka Đorđević, koja nas je upoznala sa pojedinostima i predložila da pogledamo lokaciju.

Radovi su tada stigli do prve ploče i rečeno nam je da će biti završeni za 90, maksimalno 120 dana, kako je kasnije napisano u ugovoru. Ako se za to vreme ne završe, investitor se obavezao da će plaćati penale od 250 maraka mesečno, što takođe piše u ugovoru, priseća se Mijušković, koji je početkom 2000. bio samo jedan od tridesetak kupaca kome je investitor Jeremić, u prvoj tranši, prodao stanove u tek započetoj stambenoj zgradi, po istim ugovornim propozicijima i ceni od 800 maraka po kvadratnom metru. Zakon ga, međutim, nigde nije obavezao da završi zgradu.

Dva puta prodao isti stan

- To su nam potvrdili nadležni organi i advokati. Na odobrenju za gradnju koje je njemu izdao gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove piše da je investitor obavezan da za dve godine počne gradnju, ali ne i kad mora da je završi. Išli smo kod sekretara Nenada Komatine, ali on nije znao da nas uputi šta da radimo. Rekao nam je da podnesemo zahteve Gradskoj građevinskoj inspekciji i da će njihovi inspektori izaći na lice mesta i doneti zaključke - kaže Mijušković.

Radovi na zgradi koja je projektovana na preko 5.000 kvadrata su, u međuvremenu, odmakli do grube faze, na 50 odsto do završetka. Kupci tvrde da je od stotinak planiranih stanova Jeremić prodao 90. Neke je, kako sumnjaju, prodavao više puta.

- Stan koji je takođe početkom 2000. kupio Petar Đuza Jeremić je pre dvadesetak dana pokušao da proda Željku Katiću. Bili smo slučajno u blizini građevine kad je naišao kupac Katić, koji je novembra 2007. kaparisao stan preko agencije „Singidunum plus“. Rekli smo mu da taj stan već ima vlasnika, pa je Katić odustao od kupovine i tražio da mu se vrati novac - priča Gordana Božulić, koja je ugovorom od 31. oktobra 2001. kupila stan od 30 kvadrata na prvom spratu u toj zgradi.

NERASPOLOŽENA ZA RAZGOVOR
Kupci tvrde „da se i sada u novinama pojavljuju oglasi o prodaji stanova u toj zgradi, i da Jeremiću u poslu pomaže agencija „Singidunum plus“, i izvesna Biserka Đorđević da postoji krug ljudi i šema po kojoj se biznis odvija“. Ali gospođa Đorđević, s kojom smo se juče čuli, nije bila raspoložena da govori o poslovima sa Jeremićem.
- Nisam u Beogradu i ne mogu o tome telefonom da pričam - rekla je kratko.

ADVOKAT SE OGRAĐUJE
Jeremićev advokat Radoslav Cvetković ograđuje se od mutnih radnji svog klijenta.
- Moje nije da vodim računa o ugovorima. Niti sam bio na gradilištu, niti video građevinu. Znam samo šta je pisalo u ugovoru i da su ljudi platili - kazao je Cvetković, naglasivši da je „Jeremić našao druge advokate i saradnike i da on nema ni njegovu adresu ni telefon“.
- Administraciju mu vodi neka Jasminka Pavlović iz Borče. Mislim da stanove još prodaje preko agencije „Singidunum plus“. Ja sam prestao da radim za njega 2003. godine i ne znam gde je. A kupci me zovu i traže ga jer je on premašio sve rokove i svaku meru - kazao je Cvetković za Glas.

Da je imao ludu sreću potvrdio je i Katić, koji je o prodaji tih stanova saznao preko lista „Oglasi“.

- Pisalo je „stanovi blizu centra za 800 evra po kvm“. Javio sam se i zakazan mi je sastanak sa direktorkom agencije Biserkom Đorđević. Odvela me je da pogledam i kaparisao sam stan sa 1.000 evra. Kasnije sam otišao da obiđem građevinu, da vidim kako idu radovi. Spazio sam samo dvojicu-trojicu koji se muvaju. Slučajno sam tu nabasao na dve žene koje su mi ispričale šta ih je snašlo sa tim Jeremićem i dale mi telefon Petra Đuze, koji je ranije kupio stan. On mi je pokazao svoje papire. Zvao sam Biserku Đorđević i ona mi je vratila novac - kaže Katić, koji je u strahu od neprijatnosti sa Jeremićem jedva pristao da mu objavimo ime.

Kupci koji su u prvoj turi početkom 2000. kupili stan ne znaju pouzdano gde se sada nalazi Jeremić. Onima, koji su imali prilike da ga slučajno sretnu, jasno je poručio „da se u svoje stanove nikad neće useliti“.

Krivična prijava

Obraćali su se bivšem gradonačelniku Bogdanoviću, ministru Draganu Jočiću, Ubpoku, da bi tek nedavno podneli i krivičnu prijavu Prvom opštinskom javnom tužilaštvu.

- Nismo ranije podneli jer smo se plašili da on tek tada neće završiti zgradu. Sto puta smo pokušavali da ga nađemo, ali on se ne javlja na telefone koje imamo. Znamo da mu pošta stiže na Edvarda Griga 11/3, u Resniku ima neku adresu i u Krnjači, ali ne živi tamo. A ni svoje stanove ne možemo da vidimo jer je ispred građevine postavio gorile - navodi Gordana.

U Edvarda Griga 11, kako nam je rečeno u „Telekomu“, nema telefonskog preplatnika. A prema podacima do kojim smo uspeli da dođemo u Poreskoj upravi, Jeremić ima aktivno prebivalište u Prištini, u Ulici vojvode Kolarca 8/2.

Kupoprodajni ugovori

U kupoprodajnim ugovorima, inače, s početka 2000. Jeremić nastupa kao fizičko lice, da bi kasnije, 16. novembra 2004, u Beogradu registrovao firmu „SN gradnja“doo, u Jurija Gagarina 227, sa osnivačkim ulogom od 8.000 evra. Jeremić se pojavljuje i kao ovlašćeno lice firme „Građevinar“ i S biro inženjering“ u Cetinjskoj br. 6 i „Novogradnja 2. decembar“ doo, u Bulevaru Mihajla Pupina 10, u Beogradu.

Ukoliko su podaci koje smo dobili od kupaca i približno tačni da je od 100 stanova u zgradi prodao 90 i da je svaki prodao samo jedanput, Jeremić je na 5.250 kvm uzeo blizu četiri miliona evra. Na ime poreza na dobit koji je prijavio državi do sada je, saznajemo, ukupno platio oko 7.000 dinara. Od toga 5.500 dinara u 2006. i 1.618 dinara u prošloj godini.
Autor:
Svetlana Nikolić

Tekst je objavljen i u Glasu javnosti, 08/01/2008. Pored komentara, u formualru za komentar možete dodati i pitanja za autora teksta, koji će joj biti prosleđeni.

On je kazao da dnevno bude obrađeno do 50 zahteva klijenata koji imaju zakazane posete i ocenio da bi bilo realno da se prodaja svih stanova u tom naselju završi do jeseni sledeće godine, navodi se dalje u istom članku.

Više detalja i potpun članak iz koga su citirani delovi pogledajte na sajtu 24 Sata, na adresi http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=31043 gde je originalno objavljen 29/07/2008.